Ro­ža­jac Rem­zi­ja Si­na­no­vić sam po­di­že tro­je dje­ce. Ima pe­de­set go­di­na i ne­za­po­slen je. Sa Da­u­tom, El­dom i Da­ri­som, ko­ji ima­ju se­dam, pet i dvi­je go­di­ne, ži­vi u iz­u­zet­no te­škim uslo­vi­ma. Ovi ma­li­ša­ni ne zna­ju za igrač­ke jer Rem­zi­ja od so­ci­ja­le je­dva uspi­je­va da ih pre­hra­ni. Če­sto se se­le iz sta­na u stan, tra­že­ći bo­lje uslo­ve za ži­vot. On, pak, ni­je u sta­nju da pla­ti kva­li­te­tan stam­be­ni pro­stor pa je pri­nu­đen da ži­vi u sku­če­nim, ne­u­dob­nim i oskud­no na­mje­šte­nim sta­no­vi­ma. Tre­nut­no bo­ra­ve u po­dru­mu od sve­ga de­se­tak kva­dra­ta, ima dva ka­u­ča i špo­ret na dr­va.
– Ovo je sve što ima­mo. Do sa­da sam pro­mi­je­nio šest sta­no­va. Ov­dje ima ku­pa­ti­lo, ali u nje­mu ima­mo sa­mo vo­du sa če­sme. Ne­ma­mo WC šo­lju, a za ku­pa­nje za­gri­ja­vam vo­du na špo­re­tu pa dje­cu ku­pam u ko­ri­tu. Naj­va­žni­je mi je da ni­su glad­ni. Ni­je mi te­ško da ra­dim oko njih jer mi je sta­lo da uvi­jek bu­du či­sti i si­ti – ka­zao je Rem­zi­ja. Nje­go­va biv­ša su­pru­ga, maj­ka nji­ho­vo tro­je dje­ce po­vre­me­no obi­la­zi ali­ša­ne.
– Osta­vlja­la nas je i ra­ni­je, ali se vra­ća­la. Sa­da nas je na­pu­sti­la i ne znam kud je oti­šla. Me­ni ni­je te­ško da se bri­nem o dje­ci jer sam ja­ko ve­zan za njih, a i oni za me­ne. Ži­vi­mo od 165 eura so­ci­ja­le i mo­ram da to ras­po­di­je­lim na ci­je­li mje­sec. Ne pi­jem ni­ti pu­šim i ne idem ni­gdje. Po­ne­kad sam pri­nu­đen da dje­cu osta­vim sa­mu ka­ko bi od­ra­dio ne­ki po­sao za dnev­ni­cu. Oni su mir­ni i ne pra­ve šte­tu – ka­že Si­na­no­vić.
Nje­ga mno­go bo­li to što maj­ka nje­go­ve dje­ce pred­la­že da ih da na sta­ra­nje ne­koj usta­no­vi.
– Ni­ka­da ih ne bih odvo­jio od se­be. Sve ću uči­ni­ti da im obez­bi­je­dim ono­li­ko ko­li­ko mo­gu. Hra­nim ih ja­ji­ma, ma­ka­ro­nom, ba­ta­ci­ma, dro­bim im hljeb u vru­ću va­re­ni­ku i oni su za­do­volj­ni. Kad god mo­gu ku­vam za njih – re­kao je Si­na­no­vić, či­ja je je­di­na že­lja da svo­joj dje­ci obez­bi­je­di krov nad gla­vom.
– Vo­lio bih da ima­mo udob­ni­ji stan i dru­go nam ni­šta ne bi tre­ba­lo. Tru­dim se ko­li­ko mo­gu da ih usre­ćim – ka­zao je Si­na­no­vić.V.Ra.


Ra­čun za po­moć

Si­na­no­vić je ape­lo­vao na lju­de do­bre vo­lje da mu po­mog­nu na bi­lo ko­ji na­čin ka­ko bi dje­ci stvo­rio bo­lje uslo­ve za ži­vot.
Svi ko­ji mo­gu i že­le da po­mog­nu Si­na­no­vi­ći­ma, svo­je pri­lo­ge mo­gu upla­ti­ti na ži­ro ra­čun broj 535-1100100021356-11 na ime Rem­zi­ja Si­na­no­vić, kod Pr­ve ban­ke.